Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Društvene klase i društvena pokretljivost u Srbiji". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Sadržaj
Uvod 3
1. Društvena pokretljivost u postsocijalističkoj Srbiji 4
1.1. Obrazovanje i politička aktivnost 4
1.2. Etapa “raspadanja društva” 5
2. Društvene klase u postsocijalističkoj Srbiji 6
Zaključak 10
Literatura 11
Uvod
U radu će biti reči o drštvenim klasama i drštvenoj pokretljivosti u postsocijalističkoj Srbiji. Pre nego što krenemo sa obradom teme, prvo ćemo da definišemo osnovne pojmove, a zatim ćemo krenuti na obradu teme.
Društvena klasa je pojam koji prilikom opisivanja nekog društva označava hijerahijsku podelu između pojedinaca i grupa.
Dodatni problem kod određivanja klasa jeste taj što je veliki deo današnjeg sveta prihvatio egalitarijanske principe prema kojima su svi ljudi jednaki, pa dakle formalnopravno ne bi trebalo da postoje nikakve klase. Međutim, one postoje, odnosno postojale su čak i u državama i sistemima koje su iz ideoloških razloga nastojale ponekad i drastičnim merama izbrisati sve društvene razlike.
Najčešća i najjednostavnija podela društva na klase jeste podela na klasu ljudi koji imaju i klasu ljudi koji nemaju moć, pri čemu se oni koji imaju moć nazivaju elitom ili vladajućom klasom, dok se oni koji nemaju moć nazivaju potlačenom klasom.
U prošlosti je poreklo, odnosno pripadnost određenoj etničkoj grupi i/li rasi takođe bio kriterijum za pripadnost nekoj društvenoj klasi. Danas se klase u zapadnim društvima uglavnom određuju prema materijalnim kriterijumima, a nešto ređe i po kriterijumu stepena obrazovanja, pa je tako najpoznatija podela na bele i plave okovratnike.
Ipak, najrasprostranjenija i najšire prihvaćena kategorizacija društvenih klasa u većini društava današnjeg sveta se zasniva na podeli na višu, srednju i nižu klasu, pri čemu se kao kriterijumi za podelu koriste različite kombinacije porekla, materijalnog bogatstva, političkog uticaja, obrazovanja, kulture i načina života.
Društvena pokretljivost ili socijalna mobilnost je prohodnost koju pojedinac ima u svom kretanju kroz različite slojeve i klase u jednom društvu. Ukoliko je društvo zatvorenije, društvena pokretljivost je manja, a što je ono otvorenije, demokratskije, utoliko je veća.
1. Društvena pokretljivost u postsocijalističkoj Srbiji
Pretpostavili smo da je u periodu posle Drugog svetskog rata Srbiju karakterisala (što smo našli i u ostalim istraživanjima) izražena uzlazna društvena pokretljivost, pri čemu su poljoprivrednici predstavljali glavni regrutacijski rezervoar za popunjavanje svih viših društvenih slojeva. Dalje smo pretpostavili da je u novijem periodu moglo doći do postepenog smanjivanja obima pokretljivosti, pri čemu se posebno smanjuju šanse da se pripadnici viših društvenih grupa direktno regrutuju iz poljoprivredničkog sloja. Zatim, da postepeno opadanje pokretljivosti ima, kao svoju drugu stranu, povećan stepen samoreprodukcije, prvenstveno kod slojeva radništva, ali delimično i kod srednjih slojeva. Poljoprivrednici su i ranije bili grupa koja se izrazito samoreprodukovala, dok širenje radničkih i stručnjačkih zanimanja povećava i kod njih mogućnost samoregrutacije. Ovo je povezano sa hipotezom o relativno maloj stopi silazne društvene pokretljivosti koja važi za sve društvene grupe unutar generacijskih, a i međugeneracijskih, izuzev za pripadnike vladajućih slojeva u socijalizmu. Vladajuća klasa tokom vremena postepeno je sužavala svoju regrutacijsku osnovu nastojeći da se čvršće veže sa srednjim slojevima (osim za poreklo, to važi i za položaje koje zauzimaju njihovi potomci). Za unutar generacijsku pokretljivost očekuje se da ona bude izrazito niska.

 

 ---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]